Google Translate
Projekat podržali
Baneri
Baner
Baner
kozegudeljSlika: farma koza u Tomislavgradu; autor Miljan Erbez, 2015.
Bosna i Hercegovina ima puno preduslova za razvoj kozarstva, međutim ovaj sektor je još uvijek nerazvijen u našoj zemlji.

Tehnološki proces proizvodnje kozijeg mlijeka se može podijeliti na tri faze: period zasušenja (traje od 60 do 145 dana), porod i dojenje jaradi (traje 60 dana) i proizvodnja mlijeka za prodaju (traje od 100 do 245 dana).

Količina i kvalitet proizvedenog mlijeka zavisi od mnogobrojnih faktora, od kojih je najznačajnija rasa, podrazumjevajući da se samo u određenim uslovima može ispoljiti genetski potencijal za visoku proizvodnju mlijeka. Sanska i Alpska koza imaju veću proizvodnju mlijeka od Balkanske bijele koze. Ishrana je jedan od najvažnijih paragenetskih faktora koji utiče na mlječnost, pa je stoga potrebno koze hraniti obrokom koji zadovoljava njene potrebe i po količini, kvalitetu i izbalansiranosti hraniva. Utvrđeno je i da je tjelesni okvir koze važan činilac proizvodnje mlijeka, tako što veće koze imaju i razvijeniji probavni sistem, pa s tim i veće mogućnosti konzumacije i iskorištavanja voluminoznih i ostalih krmiva, što se pozitivno odražava na proizvodnju mlijeka. Dob  koze, odnosno redoslijed laktacije utječe na proizvodnju i sastav kozjeg mlijeka. Jer utvrđeno je da se proizvodnja mlijeka povećava do četvrte, ponekad i do šeste laktacije, nakon čega počinje stagnirati, te da maksimalnu mliječnost postižu u dobi između 4. i 8. godine života nakon čega proizvodnja mlijeka po laktaciji lagano opada. Koze koje imaju više jaradi u leglu, po pravilu proizvode veću količinu mlijeka. Ne treba zanemariti da proizvodnja kvalitetnog i zdravstveno ispravnog mlijeka praktično počinje od staje. Ekstenzivan tip uzgoja je u najvećoj mjeri zastupljen na našem području, a okarakteriziran je niskim ulaganjima i lošim uslovima ishrane i njege grla u uzgoju.

Hemijski sastav kozijeg mlijeka zavisi od brojnih faktora kao što su: rasa, ishrana, stadijum laktacije, godišnje doba. U odnosu na kravlje mlijeko, kozije mlijeko sadrži nešto manji udio bjelančevina, tj. od 2,5 do 3,8 %, ali su proteini kozjeg mlijeka probavljiviji od proteina kravljeg mlijeka. Udio mliječne masti u kozijem mlijeku varira od 2,5 do 6 %, a mliječna mast kozijeg mlijeka ima viši udio nižih masnih kiselina, u odnosu na mast kravljeg mlijeka, posebno kapronske kiseline, koja kozijem mlijeku daje specifičan miris. Kozije mlijeko sadrži od 4,3 do 4,8 % laktoze, i znatno veću količinu mineralnih materija i vitamina A od kravljeg mlijeka. U kozjem mlijeku je sav karotin pretvoren u vitamin A, zbog čega kozje mlijeko ima  vrlo izraženu bijelu boju.

Poslednje ažurirano (nedelja, 14 jun 2015 18:05)

Opširnije...

 

mlijekoPrije nekoliko dana, Udruženje agronoma i turizmologa Republike Srpske - RADA je pokrenulo inicijativu za podršku sektoru mljekarstva u Bosni i Hercegovini. Ovom prilikom ispred uredništva portala www.stocarstvo.rs.ba iznosimo punu podršku i prenosimo njihov dopis u cijelosti!

Svim medijima, svim građanima,

PREDMET: Inicijativa- podrška sektoru proizvodnje mlijeka i otvaranju novih radnih mjesta u ovom sektoru

Poštovani građani Bosne i Hercegovine, farmeri, potrošači i drugi, koji sebe shvataju baš onako kako oni žele,

Molimo Vas da poklonite par minuta Vašeg dragocjenog vremena i u obilju raznih infomacija i vijesti, pročitate i ovaj naš poziv! Obraćamo Vam se sa temom, koja je usko vezana i za rad našeg Udruženja, ali i svih nas, kao konzumenata proizvoda iz mljekarske proizvodnje.

Zadnjih godinu, dvije svjesni smo sve većih problema u kojima se nalazi naš sektor proizvodnje mlijeka. Problemi su posebno eskalirali poslednjih mjeseci iz mnogo razloga. Da li je riječ o nekontrolisanom uvozu, slaboj konkurentnosti domaćeg tržišta, visokim subvencijama koje imaju proizvođači farmeri u državama iz kojih se mlijeko uvozi u BiH, niskim domaćim podsticajima, svijesti kupaca o značaju kupovine domaćeg ili nešto šesto, ne bi da ulazimo u to.

Problem je evidentan i on postoji. To je naš problem, problem našim komšijama, ljudima koji proizvode mlijeko, ljudima koji rade u našim mljekarskim industrijama, koji za nas proizvode mlijeko, kajmak, sir, pavlaku i sve ostalo. Problem je za njihova radna mjesta, porodice, tradiciju, problem je za naše budžete i sve nas opet. Jer tu smo gdje jesmo.

Poslednje ažurirano (sreda, 27 maj 2015 15:42)

Opširnije...

 
Gertrud Grilz-Seger i Thomas Druml, Univerzitet veterine u Beču

Organizovani uzgoj arapskih konja u Ergeli Borike u Bosni i Hercegovini ima već 120 godina dugu istoriju. Najinteresantnije u vezi ove ergele jeste da se uspjelo u očuvanju uzgojnih rodova i linija kobila i pastuva, koje su izumrle u uzgoju arapskih konja u inostranstvu. Zbog toga ergela Borike i njeno uzgojno stado predstavljaju dragocjeni genetski materijal od međunarodnog interesa.

Istorija

Uzgoj Arapskih konja na Borikama datira još od državne ergele u Goraždu, koja je osnovana 1899. godine u vrijeme Austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine. Razlog ovog poduhvata je bio da se uspostavi nukleus stada koji će biti u mogućnosti da proizvede dovoljno priplodnih pastuva, koji su bili potrebni za poboljšanje matičnog stada u privatnim stadima. Kobile i pastuvi osnivači u ovom početnom periodu su poticali iz tri različita fonda gena. Prvi fond, nastao je uvozom originalnih Arapskih konja iz Sirije razdoblju između 1897. i 1914. godine, koji su bili osnova za sljedeće rodoslove: pastuvi Koheylan Abu Argub, Massud, Managhie Sbaali, Simhan, Ferhan en Nedjd, O'Bajanes Seraki, Shehun, Meschhur, El Hafi i Gazal, i kobile Kefija, Kadina, Alka, En Nasira, Shita, Siglavy i El Hafi.

Slika 1. Državna ergela Goražde, osnovana 1899. godine, bila je preteča ergele Borike (arhiv Druml)
fig_1_gorazde1

Poslednje ažurirano (utorak, 12 maj 2015 21:11)

Opširnije...

 

imgp4276

Сликe 1 и 2: Овце на Романији; аутор: Јелена Влачић, M.Sc.

Приликом обиласка терена  савјетодавци Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди ПЈ Соколац увидјели су  да се појавио проблем у овчарству и да је дошло до угинућа јагњади.Овчарство и говедарство су основне гране сточарске производње на Романијском платоу,  што је условљено климатским факторима и великим површинама пашњака те су и основни извор прихода, за велики број становника овог подручја.Исхрана  оваца и говеди, своди се углавном на пашу и сијено, јако мало се користе друга хранива, а разлог је економске природе.У прошлој години, због неповољних временских прилика , велике количине влаге у земљишту и ваздуху, као и утицају те влаге на травне масе, складиштило се сијено јако лошег квалитета, нутритивне вриједности као и микробиолошке исправности, што су показале и извршене анализе.Микробиолошки неисправно сијено се користило цијелу зиму, што је резултирало изузетно лошим здравственим статусом оваца на крају зиме и великим економским штетама у овој врсти сточарске производње.

Овце које су се јагњиле касније, биле су исцрпљене, кахектичне, нису имале млијека, настали су губици због побачаја, мртворођених јагњади, рађала су се и авитална јагњад која би угибала у првим данима живота. У већини случајева то су мушка јагњад, код којих се стварају каменчићи у органима за варење. Оно што је уобичајно да је то метаболички поремећај при коме се стварају каменчићи у органима за варење и мокраћним каналима, а нутритивног карактера везани су за:  уношење неадекватне количине воде, повећано уношење у оброку фосфора и калијума, а недовољно витамина А.

Opširnije...

 
tovvanja14

Slika: krave i junice aberdin angusa na paši i bikovi u tovu u staji, autor: Vanja Jovović, 2014.godine

Pored kvantiteta i kvaliteta stočne hrane, uspješan tov zavisi i od nasljedne osnove, odnosno rase. Tovne rase goveda dobro iskorišćavaju hranu, imaju visok dnevni prirast, kao i sposobnost da masnoću talože u mišićno tkivo, pa je samim tim meso sočnije. Svakako za uspješan tov ne treba zanemariti i uslove držanja.

Za tov se mogu koristiti sve kategorije goveda (telad, junad i odrasla grla), međutim, junad su najpogodnija za intenzivnu proizvodnju kvalitetnog mesa, jer imaju povoljniji odnos mesa i masti u ostvarenom prirastu u odnosu na starija grla. Osim toga, junad imaju veći prirast i bolju konverziju hrane od ženskih grla.

Kod odgoja podmlatka za tov telad se hrane kolostrumom, a kasnije zamjenama za mlijeko. Od druge nedelje uzrasta tele se prihranjuje koncentratima i sijenom. Tele se može zalučiti sa 6 do 7 nedelja, a od trećeg mjeseca uzrasta teladima treba postepeno davati silažu i zelenu masu.

U zavisnosti od sastava obroka junad se mogu toviti koncentrovanom, polukoncentrovanom i kabastom hranom.

Poslednje ažurirano (nedelja, 03 maj 2015 13:30)

Opširnije...

 

zdrglps_2012У Европској унији има више од 12 милиона пољопривредних газдинстава. На њима је у производњи хране запослено скоро 25 милиона лица или просјечно сваки двадесети становник ЕУ, а у Словенији, сваки десети. Од укупног броја газдинстава убједљиво  је највише породичних газдинстава, чак 97 одсто. То је један од разлога, зашто је 2014. година била одређена Међународном годином породичне пољопривреде. Породична газдинства су одговорна за производњу хране високог квалитета и њене безбједности, а такође у очувању биодиверзитета и очувању околине играју важну улогу. Битан је њихов значај са друштвеног погледа у очување одрживости сеоских подручја. Према последњем попису фарми (2010) по подацима Завода за статистику Словеније, Словенија има нешто мање од 75.000 газдинстава, просјечне величине 6,5 хектара, што је двоструко мање од просјека у ЕУ. Озбиљан проблем је раздробљеност истих, јер просјечно газдинство има више од 20 пољопривредних парцела.

Узгојни Програм сименталске пасмине говеда је основа за реализацију различитих стручних задатака у оквиру Заједничког основног узгојног програма у области сточарства у Словенији. Извршиоци појединих задатака и узгајивачи морају строго поштовати садржај програма, како би се постигао узгојни циљ.
Сименталска пасмина говеда у Словенији је настала из популације швајцарског сименталца, који је потекао у долинама Симе и Сане (Западна Швајцарска). Развој индустрије и технологије, те јачањем куповне моћи узгајивача у другој половини 19. вијека, исходовали су ширењем сименталца у Швајцарској, а затим у многим земљама централне и источне Европе. Посебно се истицала њена двојна производност, тј. млијеко и месо.

Poslednje ažurirano (subota, 28 februar 2015 10:07)

Opširnije...

 

bazniparovi

Sika: izvor: vesmir.cz

   Интензивна говедарска и шира сточарска производња заснива се на животном циклусу животиња, првенствено на повећању индекса рађања, интензитета плодности и броја телади при једном рађању и у току продуктивног живота.Наиме, плодност крава и фармских животиња уопште, зависи од броја бременитости у току живота и броја младих који се донесу на свијет у току живота и по свакој бременитости. Због тога се у сточарској производњи и зоотехничкој науци постављају три значајна питања: старост грла за вријеме првог припуста, тј. уласка јуница у приплод; смањење стерилних периода и повећање броја телади при тељењу. Другим ријечима, потребно је рјешавати: питање правовременог увођења јуница у приплод, скраћење пост-партум интервала и повећање степена овулације, односно броја овулираних јајних ћелија у току сваког еструса као и продукције сперме код супериорних бикова у циљу успjешнијег коришћења висококвалитетних грла у репродукцији.

Poslednje ažurirano (sreda, 18 februar 2015 18:35)

Opširnije...

 
mlijeko
Slika: izvor; idnes cz

Mužu treba obaviti na takav način da se minimizira kontaminacija mlijeka koje se proizvodi. Životinje moraju biti označene, čiste i držane u dobrim uslovima. Priprema vimena za mužu sastoji se od čišćenja, pranja i dezinfekcije vimena. Jako prljavo vime se opere mlakom vodom i izbriše mekom krpom natopljenom dezinficijensom. Rastvor dezinficijensa treba praviti isključivo prema uputstvima njegovog proizvođača. Temperatura vode za pranje i rastvora dezinficijensa treba da odgovara temperaturi tijela krave, a ne bi trebala biti niža od 35 i viša od 40 ˚C. Bitno je sa vimena odstraniti svu nečistoću kako se ne bi izazvala kontaminacija mlijeka.

Kod nas su zastupljena dva načina, a to su ručna i mašinska muža.  Ukoliko se radi o ručnoj muži, treba je provoditi čistim i suhim rukama. Muža se provodi cijelom rukom i potrebno je izbjeći izmuzavanje zadnjih mlazeva kažiprstom i palcem. Najprije se trebaju pomusti prednje četvrti, jer one sadrže najveći dio mlijeka. Posuda u koju se obavlja ručna muža treba biti pokrivena kako bi se smanjila kontaminacija prašinom iz okoline ili dlakama vimena. Metode mašinske muže osmišljene su tako da se napravi  ugodan osjećaj muže za krave i kako bi se izbjegle opasnosti za zdravlje vimena. Najvažnije je da se muža obavlja dobro osmišljenom, pažljivo očišćenom, opranom i adekvatno održavanom opremom kojom se rukuje isključivo prema uputstvima proizvođača.

Poslednje ažurirano (nedelja, 15 februar 2015 19:56)

Opširnije...

 

Слика: Примјер удобне дрвене стаје, Источно Сарајево, аутор: др Миљан Ербез

На Сарајевско – Романијској регији постоје услови за шири развој сточарске производње и бројни су произвођачи који своју егзистенцију могвезати за ову грану пољопривреде уз услов унапређења производње и реализације на тржишту. Зато је оправдано и неопходно да се у обим цјелокупног сточарства, посебно издвоје производње и производи који могу задовољити тржиште и допринијети даљој могућности обнове сточарства и мљечних производа. Козарство као озбиљна пословна дјелатност и сектор који може обезбједити велики број радних мјеста и приход сиромашном руралном становништву готово да је био заборављен у Републици Српској, као и у цијелој Босни и Херцеговини. Међутим, у посљедњих пар година у порасту је заинтересованост за гајење коза како постојећих узгајивача, тако и људи који нису били ангажовани у сфери пољопривреде. Такође, постоји интерес странаца да уложе капитал у савремну производњу козијег млијека које би се прерађивало у квалитетне козије сиреве за извоз. Међутим, тренутно број коза не задовољава потребе организовања озбиљних селекцијско-производних активности, а обим производње за тржиште занемарљиво мали.
Таква ситуација намеће два циља у даљњем развоју козарства, а то су: повећање броја коза и већи обим производње по грлу. Треба развијати савремене фарме у приватном власништву до капацитета и обима који ће обезбједити  пуну запосленост неколико лица и повољне производне и економске ефекте. Треба подржати обнову гајења коза на екстензиван, полинтезиван, а гдје је могуће и интезиван начин код пољопривредника у крајевима гдје је козарство раније било развијено. У раздобљу транзиције и својинске трансформације са много незапослене радне снаге и са економским потешкоћама врло је корисно за породични буџет и гајење малога броја коза по власнику.
Треба свакако нагласити да су неке фарме већ добро препознате, па тако фарма Select Milk д.о.о. Салка Гушића из Жепе са својим сиревима већ има своје мјесто на тржишту БиХ. Квалитет стада а посебно приплодних јарица г. Спасоја Чамура из Источног Сарајева је већ веома добро препознат међу другим узгајивачима. 

Poslednje ažurirano (nedelja, 08 februar 2015 12:51)

Opširnije...

 
ovcerogaticajv
Slika: Stado ovaca u Rogatici, autor:  Mr. Jelena Vlačić
Сарајевско – Романијска  регија са аспекта географске регионализације припада планинско – котлинској регији.  Узгој оваца на простору ове регије има значајан удио у укупној сточарској производњи. Природни услови, чисти планински пашњаци, богати извори воде и хране, незагађена средина, опредјелили су фармере на подручју ове регије за овчарску производњу. По незваничним подацима на Сарајевско – Романијској регији има око 100.000 оваца. У општини Рогатица се традиционално већ дужи низ година одржава Регионална изложба стоке, на којој доминирају овце. По оцјени стручњака једна је од бољих изложби стоке у Републици Српској, али и шире када је у питању овчарство.
Овчарску прoизводњу у овој регији карактерише узгој оваца комбинованих пасмина, а  основ чине аутохтона раса праменка или оплемењена праменка.
Као најбољи мелиоратор праменке у овом подручју показао се њемачки мерино, виртемберг, за производњу меса и вуне. Виртембершка раса може да се узгаја и у планинским предјелима јер добро подноси надморску висину од 800 – 1000 м надморске висине. Због својих добрих производних особина и прилагодљивости  раса виртемберг је све заступљенија на овом подручју.
Унапређење сточарске производње поред обезбјеђења квалитетне хране и доброг смјештаја, заснива се на избору најбољих животиња за даљу репродукцију. У данашњој селекцији узгојне вриједности користе се као главни критериј одабира животиња у стаду како би у сљедећој генерацији потомака добили животиње са бољим производним резултатима.

Poslednje ažurirano (nedelja, 01 februar 2015 21:14)

Opširnije...