Google Translate
Projekat podržali
Baneri
Baner
Baner

zdrglps_2012У Европској унији има више од 12 милиона пољопривредних газдинстава. На њима је у производњи хране запослено скоро 25 милиона лица или просјечно сваки двадесети становник ЕУ, а у Словенији, сваки десети. Од укупног броја газдинстава убједљиво  је највише породичних газдинстава, чак 97 одсто. То је један од разлога, зашто је 2014. година била одређена Међународном годином породичне пољопривреде. Породична газдинства су одговорна за производњу хране високог квалитета и њене безбједности, а такође у очувању биодиверзитета и очувању околине играју важну улогу. Битан је њихов значај са друштвеног погледа у очување одрживости сеоских подручја. Према последњем попису фарми (2010) по подацима Завода за статистику Словеније, Словенија има нешто мање од 75.000 газдинстава, просјечне величине 6,5 хектара, што је двоструко мање од просјека у ЕУ. Озбиљан проблем је раздробљеност истих, јер просјечно газдинство има више од 20 пољопривредних парцела.

Узгојни Програм сименталске пасмине говеда је основа за реализацију различитих стручних задатака у оквиру Заједничког основног узгојног програма у области сточарства у Словенији. Извршиоци појединих задатака и узгајивачи морају строго поштовати садржај програма, како би се постигао узгојни циљ.
Сименталска пасмина говеда у Словенији је настала из популације швајцарског сименталца, који је потекао у долинама Симе и Сане (Западна Швајцарска). Развој индустрије и технологије, те јачањем куповне моћи узгајивача у другој половини 19. вијека, исходовали су ширењем сименталца у Швајцарској, а затим у многим земљама централне и источне Европе. Посебно се истицала њена двојна производност, тј. млијеко и месо.

Poslednje ažurirano (subota, 28 februar 2015 10:07)

Opširnije...

 

bazniparovi

Sika: izvor: vesmir.cz

   Интензивна говедарска и шира сточарска производња заснива се на животном циклусу животиња, првенствено на повећању индекса рађања, интензитета плодности и броја телади при једном рађању и у току продуктивног живота.Наиме, плодност крава и фармских животиња уопште, зависи од броја бременитости у току живота и броја младих који се донесу на свијет у току живота и по свакој бременитости. Због тога се у сточарској производњи и зоотехничкој науци постављају три значајна питања: старост грла за вријеме првог припуста, тј. уласка јуница у приплод; смањење стерилних периода и повећање броја телади при тељењу. Другим ријечима, потребно је рјешавати: питање правовременог увођења јуница у приплод, скраћење пост-партум интервала и повећање степена овулације, односно броја овулираних јајних ћелија у току сваког еструса као и продукције сперме код супериорних бикова у циљу успjешнијег коришћења висококвалитетних грла у репродукцији.

Poslednje ažurirano (sreda, 18 februar 2015 18:35)

Opširnije...

 
mlijeko
Slika: izvor; idnes cz

Mužu treba obaviti na takav način da se minimizira kontaminacija mlijeka koje se proizvodi. Životinje moraju biti označene, čiste i držane u dobrim uslovima. Priprema vimena za mužu sastoji se od čišćenja, pranja i dezinfekcije vimena. Jako prljavo vime se opere mlakom vodom i izbriše mekom krpom natopljenom dezinficijensom. Rastvor dezinficijensa treba praviti isključivo prema uputstvima njegovog proizvođača. Temperatura vode za pranje i rastvora dezinficijensa treba da odgovara temperaturi tijela krave, a ne bi trebala biti niža od 35 i viša od 40 ˚C. Bitno je sa vimena odstraniti svu nečistoću kako se ne bi izazvala kontaminacija mlijeka.

Kod nas su zastupljena dva načina, a to su ručna i mašinska muža.  Ukoliko se radi o ručnoj muži, treba je provoditi čistim i suhim rukama. Muža se provodi cijelom rukom i potrebno je izbjeći izmuzavanje zadnjih mlazeva kažiprstom i palcem. Najprije se trebaju pomusti prednje četvrti, jer one sadrže najveći dio mlijeka. Posuda u koju se obavlja ručna muža treba biti pokrivena kako bi se smanjila kontaminacija prašinom iz okoline ili dlakama vimena. Metode mašinske muže osmišljene su tako da se napravi  ugodan osjećaj muže za krave i kako bi se izbjegle opasnosti za zdravlje vimena. Najvažnije je da se muža obavlja dobro osmišljenom, pažljivo očišćenom, opranom i adekvatno održavanom opremom kojom se rukuje isključivo prema uputstvima proizvođača.

Poslednje ažurirano (nedelja, 15 februar 2015 19:56)

Opširnije...

 

Слика: Примјер удобне дрвене стаје, Источно Сарајево, аутор: др Миљан Ербез

На Сарајевско – Романијској регији постоје услови за шири развој сточарске производње и бројни су произвођачи који своју егзистенцију могвезати за ову грану пољопривреде уз услов унапређења производње и реализације на тржишту. Зато је оправдано и неопходно да се у обим цјелокупног сточарства, посебно издвоје производње и производи који могу задовољити тржиште и допринијети даљој могућности обнове сточарства и мљечних производа. Козарство као озбиљна пословна дјелатност и сектор који може обезбједити велики број радних мјеста и приход сиромашном руралном становништву готово да је био заборављен у Републици Српској, као и у цијелој Босни и Херцеговини. Међутим, у посљедњих пар година у порасту је заинтересованост за гајење коза како постојећих узгајивача, тако и људи који нису били ангажовани у сфери пољопривреде. Такође, постоји интерес странаца да уложе капитал у савремну производњу козијег млијека које би се прерађивало у квалитетне козије сиреве за извоз. Међутим, тренутно број коза не задовољава потребе организовања озбиљних селекцијско-производних активности, а обим производње за тржиште занемарљиво мали.
Таква ситуација намеће два циља у даљњем развоју козарства, а то су: повећање броја коза и већи обим производње по грлу. Треба развијати савремене фарме у приватном власништву до капацитета и обима који ће обезбједити  пуну запосленост неколико лица и повољне производне и економске ефекте. Треба подржати обнову гајења коза на екстензиван, полинтезиван, а гдје је могуће и интезиван начин код пољопривредника у крајевима гдје је козарство раније било развијено. У раздобљу транзиције и својинске трансформације са много незапослене радне снаге и са економским потешкоћама врло је корисно за породични буџет и гајење малога броја коза по власнику.
Треба свакако нагласити да су неке фарме већ добро препознате, па тако фарма Select Milk д.о.о. Салка Гушића из Жепе са својим сиревима већ има своје мјесто на тржишту БиХ. Квалитет стада а посебно приплодних јарица г. Спасоја Чамура из Источног Сарајева је већ веома добро препознат међу другим узгајивачима. 

Poslednje ažurirano (nedelja, 08 februar 2015 12:51)

Opširnije...

 
ovcerogaticajv
Slika: Stado ovaca u Rogatici, autor:  Mr. Jelena Vlačić
Сарајевско – Романијска  регија са аспекта географске регионализације припада планинско – котлинској регији.  Узгој оваца на простору ове регије има значајан удио у укупној сточарској производњи. Природни услови, чисти планински пашњаци, богати извори воде и хране, незагађена средина, опредјелили су фармере на подручју ове регије за овчарску производњу. По незваничним подацима на Сарајевско – Романијској регији има око 100.000 оваца. У општини Рогатица се традиционално већ дужи низ година одржава Регионална изложба стоке, на којој доминирају овце. По оцјени стручњака једна је од бољих изложби стоке у Републици Српској, али и шире када је у питању овчарство.
Овчарску прoизводњу у овој регији карактерише узгој оваца комбинованих пасмина, а  основ чине аутохтона раса праменка или оплемењена праменка.
Као најбољи мелиоратор праменке у овом подручју показао се њемачки мерино, виртемберг, за производњу меса и вуне. Виртембершка раса може да се узгаја и у планинским предјелима јер добро подноси надморску висину од 800 – 1000 м надморске висине. Због својих добрих производних особина и прилагодљивости  раса виртемберг је све заступљенија на овом подручју.
Унапређење сточарске производње поред обезбјеђења квалитетне хране и доброг смјештаја, заснива се на избору најбољих животиња за даљу репродукцију. У данашњој селекцији узгојне вриједности користе се као главни критериј одабира животиња у стаду како би у сљедећој генерацији потомака добили животиње са бољим производним резултатима.

Poslednje ažurirano (nedelja, 01 februar 2015 21:14)

Opširnije...

 

ngcestitka2015Poštovani prijatelji, simpatizeri naše stranice stocarstvo.rs.ba , želimo Vam ugodne Novogodišnje praznike, sretan Božić i uspješnu 2015.godinu! 

Срећан Божић и Срећна Нова година!
Čestit Božić i sretna Nova godina!
Veselé Vánoce a šťastný Nový rok!
Frohe Weihnachten und ein glückliches neues Jahr!
Veselé Vianoce a šťastný nový rok!
Vesel Božič in srečno Novo Leto!
Merry Christmas and Happy New Year!


Uredništvo stranice www.stocarstvo.rs.ba!

 

 
nogekravaSlika: nehigijenski uslovi držanja odražavaju se na zdravlje i proizvodnost životinje. Autori: Biljana Rogić, Miljan Erbez
Kvalitet smještaja muznih krava zbog samog inteziteta proizvodnje, može značajno uticati na kompletnu strukturu činilaca koji određuju profitabilnost same proizvodnje. Različiti su činioci koji mogu odrediti efikasnost proizvodnje, ne uzimajući u obzir karakteristike pasmine i genetičke predispozicije životinja. Tu su mikroklimatski činioci, kao što su temperatura, relativna vlažnost vazduha, svjetlost unutar objekta, zastupljenost stajskih gasova, zatim arhitektonsko rješenje objekta za držanje životinja i sistem uzgoja, čistoća staje i životinja, cilj proizvodnje i drugo. 
Grupa istraživača iz Republike Srpske je u razdoblju od 5. decembra 2013. godine do 15. marta 2014. godine sprovela istraživanje u okviru projekta pod nazivom „ Ocjena dobrobiti i kvaliteta smještaja muznih krava u Bosni i Hercegovini“, a koje je imalo za cilj ispitivanje kvaliteta smještaja muznih grla na određenom broju farmi u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini. Istraživanjem je obuhvaćeno 80 farmi muznih grla. Kapacitet farmi se kretao se od 4 do 107 muznih krava. Ispitivane farme smještene su na različitim nadmorskim visinama, te je 40 farmi bilo iznad 600 metara nadmorske visine, a 40 ispod 300 metara nadmorske visine. Podršku u definisanja istraživačkog područja i izbora farmi pružilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, koje je dostavilo listu potencijalnih 147 farmi na širem području Republike Srpske, a koje su u vlasništvu registrovanih poljoprivrednih proizvođača.   
Na farmama su mjereni sljedeći parametri: temperatura unutar i izvan staje na max. 5 metara od staje, relativna vlažnost vazduha, brzina strujanja vazduha, osvjetljenost staje, a ocjenjivani su čistoća staje, ležišta i životinja. U svrhe mjerenja navedenih parametara korištena je mobilna laboratorija sastavljena od različitih instrumenata za određivanje mikroklimatskih i prostornih uslova smještaja, a izrađen je radni list, koji se za svaku farmu popunjavao posebno.  

Poslednje ažurirano (nedelja, 02 novembar 2014 11:03)

Opširnije...

 

Slika: Stanica za priplodne bikove Store Ree, Norveška; autor slike Aleksandar Marić

U septembru 2014.godine grupa istraživača iz Republike Srpske odnosno BIH boravila je u Norveškoj, kao gosti Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Hamaru. Osim upoznavanja sa radom poljoprivrednog fakulteta, ova grupa je imala mogućnost da se upozna sa organizacijom u oblasti govedarske proizvodnje u Norveškoj, te je u tom kontekstu posjetila Geno centar. Geno centar radi u oblasti selekcije i proizvodnje sjemena. Geno centar je osnovan 1935 godine, i nalazi se u  vlastištvu 11.500 farmera, organizovan je po zadružnim principima i vlasnici su ujedno i članovi ove zadruge. U Norveškoj se uzgaja 240.000 muznih krava, od čega 97 % čini norveško crveno goveče (NRF). Ovaj  centar uzagaja 750 bikova u svrhu  proizvodnje kvalitetnog sjemena. Sjeme izvoze u više od 20 zemalja svijeta. Geno Centar posluje u uskoj vezi sa Udruženjem/Zadrugom uzgajivača goveda za proizvodnju mlijeka – TINE.  

Jedan od glavnih preduslova za uspješnu govedarsku proizvodnju jeste dobra organizacija uzgajivača, i to najčešće preko udruženja uzgajivača ili u okviru zadruge.

Poslednje ažurirano (ponedeljak, 13 oktobar 2014 17:55)

Opširnije...

 

awassisheepandlamb

Slika: jagnje i ovca Avasi (Awassi) pasmine; Autor: udruženje uzgajivača Avasi ovce Australije.

Avasi Mediteran Farma (dalje AMF) osnovana je 1997 godine. Njeni počeci usko su vezani za njenog „idejnog projektanta”, vedetu makedonskog ovčarstva, danas pokojnog prof.dr. Nikolu Todorovskog koji je 30 godina svog akademskog života posvetio avasi rasi, verujući u njenu superiornost u odnosu na druge mlečne rase i snažno se perom, faktima, borio za njenu afirmaciju i uključenje u tokove ovčarstva Makedonije i regiona.Prof.dr. Todorovski bio je angažovan od osnivača i vlasnika AMF farme da u svojstvu savetnika napravi kompletnu fizibiliti studiju, formatira i projektuje farmu koja će raditi kao repro centar, u početku Nacionalni a kasnije Regionalni. Njemu je bila poverena nabavka stada elitnih životinja, njihova aklimatizacija i akomodacija koja je protekla bez ikakvih problema. Iskreno rečeno, u početku smo i mi sa farme sa rezervom prihvatali hrabre tvrdnje i ubeđivanja uvaženog profesora koji je tvrdio, bez ikakvog kompromisa u glasu: „da ovce navedene rase (izraelska unapređena avasi) daju, u proseku, 6 puta više mleka nego naše domaće rase”. Tada nam se to činilo malo preterano i mi smo intimno, u podsvesti, bili zadovoljni da to bude samo 2-3 a ne 6 puta, ali naša dilema je trajala dok nisu stigle prve životinje. Već u prvoj nedelji smo shvatili da je njihova mlečnost iznad svih naših očekivanja, da su naši strahovi bili neosnovani, a da je profesor Todorovski majstor svog zanata (izuzetno precizni proračuni) i da je bio ispred svog vremena u svojoj razvojnoj viziji.Njegovo ubeđenje, potkrepljeno ozbiljnim agroekonomskim predračunima, da Makedonija uključujući avasi rasu u svoje ovčarstvo (postepeno pretapanje) može da proizvodi više mleka nego Južna Francuska, nije bez osnova i aktuelno je i danas kao naučni i organizacioni izazov.

Poslednje ažurirano (subota, 11 oktobar 2014 12:12)

Opširnije...

 
acoclanak
Slika: primjer lošeg uzgoja junica, jugoistočna R. Srpska, autor: dr Biljana Rogić
Pojam dobrobiti vrlo je složen i uključuje fizičko i mentalno zdravlje krave. Kako  se u poslijednje vrijeme mliječna grla selekcionišu na sve veću proizvodnju, potrebno je da takav način proizvodnje bude popraćen sa adekvatnim uslovima držanja. Kako bi se ostvarili što bolji proizvodni rezultati, a pritom zadovoljile sve osnovne potrebe individue. Takavi uslovi će imati pozitivne efekte na njihovo zdravlje i dobrobit, a time i na dobru proizvodnju i kvalitet mlijeka. Pored zdravstvenih pokazatelja i higijenski pokazatelji predstavljaju vezu između produktivnosti i dobrobiti. Čistoća krave je važna da bi se osigurala higijenska proizvodnja mlijeka i dobrobit mliječnih krava, a i način upotrebe štale je važan činilac u držanju krava čistima. Štale ne moraju da budu skupe, važno je da budu dovoljno osvjetljene, sa visokim plafonima, otvorima i čiste kako krave ne bi imale poteškoće u proizvodnji mlijeka. A time doprinosimo da unutar objekta nema amonijaka i vlage a da ima dovoljno kiseonika. Visina objekta minimum 3 m (ako je ravna ploča), a zidovi štala sa kosom tavanicom moraju biti visoki minimum 2,5 m.

Poslednje ažurirano (sreda, 08 oktobar 2014 20:30)

Opširnije...